Јутро хладно, зимско, како би то наш Душко Радовић, новинар и песник рекао, ако се смрзнеш у души, заправо и ниси Београђанин, јер дух наших грађана је космополитски…ништа нам није тешко, или нас све недељом мрзи. Недеља, како сама реч каже, не деља се, не ради се…али може да се потрчи, јер здравље је пола трчања, или обрнуто.

Ако је веровати, да чуда могу да се десе, па да Ада истину понесе…било је преко четристо тркача, што рекреативаца, маратонаца, дека, бака, и веровали или не, ситне дечице, која ме умало престигоше негде на пола круга око Аде, тамо код популарног кавеза за бицикле. Трчим ја средњим темпом зрелих година , кад ето ти испред мене две цврце, врце…дељу стазу само тако, без заустављања. Иако трчим више од девет година , не видех тако нешто или сам неупућена, са друге планете, мој свете. Елем, девојчице ме престигоше у самом финишу и бацише ме у бедак, што би рекли моји драги ђаци. Када смо код ђака, прваци из моје школе Стефан Јевтовић и Александар Крстић, ученици Техничке школе –Железник, потпуно су ме одушевили…три мускетара, екипа мала али одабрана, а на челу Давид Орлић, прави витез Орлић који је самлео стазу за неких тридесетак минута…читај даље запажања професорке Снежане Јовицки о трци

Ученици одељења IV4, IV3, III4 и II4 су у четвртак, 23.11.2017. год. гледали представу „Мотори“ у културном центру Чукарица. Представа „Мотори“ је прича о стално растућем броју страдалих у саобраћају. Прича о личној одговорности, али пре свега о одрастању које пред младу особу доноси бројне изазове којима је тешко одолети. Алекса и Вукашин су пожурили да уђу у свет одраслих, па су у пуној брзини, на мотору, улетели у проблеме. Ова двојица младића су побегла од куће, украла мотоцикл и животну авантуру претворила у страшну агонију. Представа је, под покровитељством  Секретаријат за саобраћај Београд изведена за ученике XIII београдске гимназије, Хемијско-прехрамбене технолошке школе и Техничке школе Железник.

У представи играју Драган Секулић и Милан Зарић. 

У Техничкој школи је постављена изложба „100 година од Октобарске револуције“. Аутор изложбе је професор историје Андреј Вујичић.

Теме су реализоване 21.10.2017. године.

ПРВА ТЕМА: Развијање комуникацијских вештина наставника у функцији унапређења квалитета рада у школи – 3 бода

Компетенција К-4

ДРУГА ТЕМА: Унапређивање компетенција наставника за примену садржаја из националне историје, уметности и културе – 3 бода

Компетенција  К-3

У четвртак, 26.10.2017.год. ученици наше школе из одељења I2, I4, III4, IV3 иIV4 посетили су Музеј савремене уметности.

Дана 21.10.2017.год. запослени у Техничкој школи били су у прилици да обиђу Спомен парк „Сремски фронт“ у Адашевцима, као и галерију и спомен кућу Саве Шумановића у Шиду. Излет је употпунио и обилазак подрума вина у Ердевику и обилазак манастира Јазак на Фрушкој гори. 

Препоручујемо да обиђете ова места!

Слике из Адашеваца и Шида можете видети на фејсбук страници наше школе.

Дана 18.10.2017. год. у просторијама наше школе одржана је акција добровољног давања крви. Овој акцији највише су се одазвали пунолетни ученици завршних разреда, као и запослени у школи. На акцију су дошле 24 особе. Крв су дале 22 особе, од тога 2 жене. Две особе су одбијене из медецинских разлога. Хвала свима који су учествовали у акцији!

У Техничкој школи је 15.10.2017. год. одржан семинар Аутизам и говорно-језички поремећаји, који је имао за циљ јачање компетенција наставника за рад са децом са сметњама у развоју, стицање знања о поремећајима слуха, говора и језика и облицима третмана; упознавање са карактеристикама деце аутистичног спектра и одабир најадекватнијег приступа и третмана у раду. Наставници наше школе су се упознавали са карактеристикама говорно-језичког развоја, класификацијом поремећаја у развоју говора, добили јасна упутства за препознавање одступања од нормалног говорно-језичког развоја и упутства за пружањe адекватне подршке.

Путовала сам на екскурзију од 3. до 7. октобра, као наставник задужен за одељење IV/3. У ишчекивању ђачких утисака, хтела бих да са вама поделим своје импресије са овог прелепог путовања:

1. дан: Будимпешта, дочекала нас је киша. Обилазимо Рибарске куле, под кишобранима, (ја са Милицом, јер је мој уредно спакован у коферу). Увече, крстарење бродићем, уз «На лепом плавом Дунаву». Излазим на палубу, али ветар квари утисак. Осветљени мостови прелепи и зграде са обе стране, али хладно. Будимпешта остаје као први пик за пролећни породични обилазак.

2. дан: На путу ка Прагу правимо паузу у Братислави. Дочекала нас је сунцем окупана. Прелеп градић, величине Новог Сада. После заједничке шетње, индивидуални обилазак. Централни градски трг подсећа ме на онај у Темишвару, около зграде разних боја… Безброј малих, љупких сувенирница, ручно рађени сувенири… и на главној пешачкој зони једно познато име: Ивко трикотажа- made in Serbia. Прилика за фотографисање испред зграде Опере, док се група не окупи.
3. дан: Златни Праг. Једина дестинација, позната од раније. Обилазимо Храдчане, Карлов мост, Кафкин музеј- чувену фонтану испред, поглед на Чертовку-најужу улицу… Прелазимо Карлов мост, деца се уморила од пешачења, питају јесмо ли скоро… Огладнели. Неко застаје код споменика Јану Непомуку, да помисли жељу. Ради, проверено, прошле године помислила сам да опет дођем у Праг и ево ме опет ту. Стижемо у центар, до мењачнице код Њујоркера и потом у пивницу на ручак. Колеге се одлучују да поделе коленицу, а ја са докторком бирам ребарца. За пиће: Козел черно. И што би рекао Балашевић, залогаји сами клизе…
4. дан: Беч! Царски град, никада порушен… Огроман. Обишли смо дворац Шенбрун, Технички музеј, видели Катедралу Светог Стефана, споменик куге… Тек мало загребали по површини овог прелепог града… Вечера у центру града- наравно бечка шницла! Иако смо изгубили у фудбалу од Аустрије, атмосфера позитивна.
5. дан: повратак. Обилазимо Природњачки музеј, групно фотографисање код фигуре слона и крећемо за Београд. Шопинг у отвореном тржном центру Парндорф. Рај за купохоличаре. (У маркету купујем штрудлу колеги Јањићу, тек да упореди са домаћом.) Вредело је видети, па ко и није пазарио.

Након дужег задржавања на мађарској граници, препуни утисака стижемо у Београд. Захвалила бих се и овим путем дивној Маји, која је била наш туристички водич и свим колегама и ученицима на одличној атмосфери. Возачи Ћаћа и Мали, као и докторка Славица одлично су се уклопили у екипу.

Путовање за незаборав!

Весна Милићевић, професор електротехнике