Путовала сам на екскурзију од 3. до 7. октобра, као наставник задужен за одељење IV/3. У ишчекивању ђачких утисака, хтела бих да са вама поделим своје импресије са овог прелепог путовања:
1. дан: Будимпешта, дочекала нас је киша. Обилазимо Рибарске куле, под кишобранима, (ја са Милицом, јер је мој уредно спакован у коферу). Увече, крстарење бродићем, уз «На лепом плавом Дунаву». Излазим на палубу, али ветар квари утисак. Осветљени мостови прелепи и зграде са обе стране, али хладно. Будимпешта остаје као први пик за пролећни породични обилазак.
- дан: На путу ка Прагу правимо паузу у Братислави. Дочекала нас је сунцем окупана. Прелеп градић, величине Новог Сада. После заједничке шетње, индивидуални обилазак. Централни градски трг подсећа ме на онај у Темишвару, около зграде разних боја… Безброј малих, љупких сувенирница, ручно рађени сувенири… и на главној пешачкој зони једно познато име: Ивко трикотажа- made in Serbia. Прилика за фотографисање испред зграде Опере, док се група не окупи.
- дан: Златни Праг. Једина дестинација, позната од раније. Обилазимо Храдчане, Карлов мост, Кафкин музеј- чувену фонтану испред, поглед на Чертовку-најужу улицу… Прелазимо Карлов мост, деца се уморила од пешачења, питају јесмо ли скоро… Огладнели. Неко застаје код споменика Јану Непомуку, да помисли жељу. Ради, проверено, прошле године помислила сам да опет дођем у Праг и ево ме опет ту. Стижемо у центар, до мењачнице код Њујоркера и потом у пивницу на ручак. Колеге се одлучују да поделе коленицу, а ја са докторком бирам ребарца. За пиће: Козел черно. И што би рекао Балашевић, залогаји сами клизе…
- дан: Беч! Царски град, никада порушен… Огроман. Обишли смо дворац Шенбрун, Технички музеј, видели Катедралу Светог Стефана, споменик куге… Тек мало загребали по површини овог прелепог града… Вечера у центру града- наравно бечка шницла! Иако смо изгубили у фудбалу од Аустрије, атмосфера позитивна.
- дан: повратак. Обилазимо Природњачки музеј, групно фотографисање код фигуре слона и крећемо за Београд. Шопинг у отвореном тржном центру Парндорф. Рај за купохоличаре. (У маркету купујем штрудлу колеги Јањићу, тек да упореди са домаћом.) Вредело је видети, па ко и није пазарио.
Након дужег задржавања на мађарској граници, препуни утисака стижемо у Београд. Захвалила бих се и овим путем дивној Маји, која је била наш туристички водич и свим колегама и ученицима на одличној атмосфери. Возачи Ћаћа и Мали, као и докторка Славица одлично су се уклопили у екипу.
Путовање за незаборав!
Весна Милићевић, професор електротехнике
