Техничка школа из Железника организовала је трку за Планету Земљу, једину средњошколску трку поред трке Земунске гимназије.
Хладан пролећни дан, са пуно ветра и мраза који нам је штипао образе и прсте, није демотивисао наше тркаче. Било их је мало, али смо баш на њих поносни, јер су показали доследност и одговорност. На старту је маратонка, Нада Дробњак, извела вежбе загревања, добили су сви бројеве и трка је могла да почне. Док су ученици трчали заједно са маратонцима, ја сам са мојом драгом колегиницом Мајом организовала пренос ствари и котрљали смо све на колицима до Банџија.
На циљу је тркаче чекала вода, чоколадице и поклони. Медаље за прву категорију маратонаца, Горан Боричић, прво место, у категорији тркача- ветерана, друго место припало је Гоци Сеатовић, треће су поделиле Зорица Смиљанић и Нада Дробњак, на циљ је стигла и Биљана Ивановић.
Од ученика прво место заузео је Богдан Мандић, ученик одељења 4-3 , иначе прошлогодишњи тркач штафете на полумаратону, одмах за њим стигао је Немања Величковић, ученик одељења 1-4 , који је показао велики ентузијазам и храброст и доста брзо истрчао пет километара.
На циљу су подељене награде, књиге, школски часописи и ручно израђене медаље.
Слике говоре више од речи, зимско летовање, снег на воћним цветовима, зубато сунце и промрзли прсти нису омели храбре тркаче. И ништа не би од свега тога било да нисмо имали редаре, Ивану Петковић, Милоша Николића, тркача који је имао повреду и Николу Ракића, Александар Крстић такође је помагао у огранизацији трке. Колегиница Бранка Јелић дошла је да подржи цео догађај, логистичка подршка је јако битна, то значи да неко вреднује наш труд. Надамо се да смо бар мало допринели популаризацији спорта и трчања, очувању природе, што је била главна тема ове трке.
Ко се зиме крије тркач није, у сусрет штафетном маратону бодримо Николу Ракића Богдана Мандића, Мартиновић Игора који је био на веслању и нашег четвртог члана екипе Алексу.
Још једном захвалност колегиници Маји, професорки географије, колегиници Бранки Јелић и свим мојим драгим колегама маратонцима који нас подржавају у напорима. Важно је да се трка котрља и опстаје, ко верује, тај побеђује.
Снежана Јовицки
