Беседа
Свети Саво српска славо, помози нам , научи нас.
Свети Саво српска главо, просветли нас, уразуми нас.
Ривалство, сукоб, борба која се одвија између добра и зла, саставни су део нашег живота. Човек се креће, путује кроз овај живот и нада се најбољем, спасењу и вечним одредиштем. Наша света Црква, народ и држава, пролазили су и пролазе кроз тешка и тмурна времена. Искушења су имали и наши преци, сигурно им је било теже, али су били и остали људи. Наш народ је обичаје поштовао и далеко од своје куће, у миру и у рату. У најтежим тренуцима војник није заборављао на своју крсну славу, у рову је славио. Поносно данас кажемо да смо њихови потомци.
Оснивач, први просветитељ и архиепископ, Свети Сава, водио је Цркву мудро, оставио пример свакоме Србину, како телу треба мало дати, а дух непрестано уздизати, поглед са Неба не скидати, брату и роду своме, као Богу служити. Мирио је браћу, мисионарио по свету, обилазио свој народ, али се Христа никада одрекао није.
Са његовим именом се везује настанак српског идентитета на свим нивоима националног живота, духовном, културном, политичком. Оставио нам је пут којим да идемо, шта год радили, морамо остати исправни и усправним погледом гледати ка његовом лику, ићи ка Светосављу. То нас обавезује да будемо људи, као слободне личности добри карактери.
Данас , у време ове несрећне пандемије, када се народ отуђује једни од других, више од свега нам је потребно јединство, слога, љубав, разумевање. Родитељи све мање времена имају и посвећују својој деци, због пословнох обавеза долази до отуђења међу најближима. Нажалост, све је више разведених бракова, деца су запостављена, заборављена, несрећна, стари људи су усамљени и најчешће далеко од своје деце. Породицу као малу Цркву, морамо његовати, стављати на прво место.
Управи школе, поштованим колегама и нашим драгим ученицима , желим срећну славу, да буду мудри, паметни , испуњени љубављу, слушају своје родитеље и учитеље, баш какав је био и наш Свети Сава, коме нека је слава у векове векова.
АМИН.
Ђакон Мирослав Митровић