Дана 05.11.2014. у XIII београдској гимназији се одржала дебата са познатим београдским репером Марчелом. Организатор је Иницијатива младих за људска права, која се у оквиру својих програма и пројеката, између осталог, бави и превенцијом насиља.
“Вероватно ћеш се сложити да се у нашој заједници и даље многи проблеми решавају применом насиља. Такво једно стање апатије младих пред овим озбиљним друштвеним проблемом примећује се из минуте у минуту, из недеље у недељу, из догађаја у догађај.”
Теме о којима смо говорили тицале су се насиља, идеала, моралних, људских вредности, искрености према себи самоме, и одабиру занимања којим ћемо се бавити читавог живота, а који нам може бити извор задовољства или највећих фрустрација.
Дебата је оставила велики утицај на нас јер је потврдила оно у шта и сами верујемо,…. Дала је ветар у леђа да останемо верни својим изборима, да деламо конструктивно и са добрим аргументима, да не заборавимо на себе чак и онда када видимо да је добар део реланости и свакодневице управо оно што не волимо и са чим се не слажемо, али и да борба не укључује ни физичко ни вербално насиље,… дала је још једну потврду да “Ум царује, а снага кладе ваља.”
Мирела Д.
“Свиђа ми се Марчелов начин изражавања и размишљања. Марчело нам је објаснио како треба да се бавимо оним послом који волимо и да се боримо да успемо у томе и ако нам тај посао можда неће донети богатство.
Такође, причао је и о насиљу, како би волео да се казне промене.
Својом музиком исказује осећања, пише и прозе, ради све сто га испуњава и никада се не каје ни због чега што уради или каже- то ми се највише свидело код њега.”
Ненад Д.
“Данас сваки човек ради посао за који није заинтересован само да би презивео, радити посао из љубави и из неког интереса тј. новца није исто.
Људи који раде посао из интереса могу се груписати у два слоја:
- Људи који раде посао, а НЕ ВОЛЕ га.
- Људи који раде посао, а МРЗЕ га.
Људи који не воле свој посао раде га за већи новац него посао који би радили из љубави да би преживели и прехранили своју породицу под условом да је имају, то је још и боља солуција него радити посао који мрзите, због чега?
Ако не волите свој посао бићете незадовољни, свако јутро ћете на силу устајати за посао и одлазити на њега, али када се будете вратили атмосвера у домаћинству ће вас опустити и нећете толико размишљати о послу.
Ако мрзите свој посао бићете у већем проблему, сваки дан ћеде одлазити са потешкоћом на њега и чим бисте закорачили у фирму били бисте прикључени на инфузију мржње, након осам сати проведених на инфузији не само да бисте мрзели посао, и ствари које вас окружују на послу већ би почели да мрзите све поред чега прођете било да је то неко из породице или неко од комшија, били бисте нервозни и бесни на сваког ко вам се обрати само зато што уствари мрзите себе због посла који радите.
Радити посао који волите и за мање новца, наравно не може посао неки да се ради без имало зараде, је најбоље решење али у већини случајева сваки нормални посао који бисмо радили из љубави био би много мање цењенији него да радимо на естради, на тој Шаради.
Жалосно је што све више деце жели да се бави Шарадом, већина њих чак продају своје тело због мало славе на Шаради, зато што је то кул. Ваљда је то зато што на телевизији не могу да виде ништа друго тј. паметно од разно разних политичара, старлета, певачица, певача и разно разне багре који не поштују ништа па чак ни своје тело које тако лако дају, али да то не буде најгора ствар све више се уграђују силикони на разно разним местима, те се са тим силиконима руши сваки појам о природној лепоти.”
