У области машинства и обраде метала школа образује ученике за следећa занимања: Машински техничар за компјутерско конструисање (линк) [четворогодишњи смер] Техничар за компјутерско управљање (линк) [четворогодишњи смер] Машинбравар (линк)[трогодишњи смер] Заваривач (линк)[трогодишњи смер] У области електротехнике школа образује ученике за следећa занимања: Електротехничар рачунара (линк) [четворогодишњи смер] НОВО- Сервисер термичких и расхладних уређаја (линк) [трогодишњи смер, дуално, пријављивање 04. и 05.јуна у вашој основној школи] ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ (линк) ЗНАЊЕ ЈЕ ПУТ БУДУЋНОСТИ, НАЧИНИТЕ ПРВЕ КОРАКЕ СА НАМА…
Category Archives: актуелности
Од 23. марта 2020. године почиње са радом СОС телефонска линија 0800-200-201 за психосоцијалну подршку запосленима у просвети, родитељима и ученицима. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је због настале ситуације извршило пренамену СОС линије, а ова линија је у редовним условима имала функцију пријаве насиља у школама и подршку ученицима, а сада је у функцији подршке за превенцију и умањење стреса у ситуацији ванредног стања које је последица епидемиолошке кризе.
Сви ученици, родитељи и запослени у установама образовања и васпитања, који сматрају да им је потребна помоћ и подршка, оснаживање у превазилажењу проблема, стреса и анксиозности у условима ванредног стања и епидемије могу позвати број 0800 200-201.
Дежурства на телефону су организована сваког радног дана у периоду од 9-14 часова.
Укупан број дежурних саветника, психолога и педагога, је 22, а саветници се ротирају сваког радног дана. Саветници имају инструкције за упућивање корисника, када постоји потреба, на линије Министарства здравља, Линије за превенцију суицида и посебне линије за родитеље и децу до 18 година Института за ментално здравље у Београду.
Одсек за људска и мањинска права у образовању, односно запослени задужени за заштиту од насиља у време рада телефона пружају подршку и супервизију саветницима, прате распоред и покривеност линије и задужени су за контакт са оператером уколико за то буде потребе.
Поштоване колеге и колегинице,
У складу са специфичностима организовања онлајн наставе у време пандемије вирусом и узимајући у обзир праћење понашања ученика, молимо Вас да наставници и стручни сарадници посебну пажњу обрате на могуће непримерено понашање ученика на платформама за учење (различити облици дигиталног насиља, непримерени коментари и др.).
Школа је у обавези да обавести родитеље ученика да обрате пажњу на садржаје које ученици постављају током процеса онлајн учења, те да их информише да ће непримерено понашање ученика утицати на оцену из владања на крају школске године.
Потребно је да наставници и стручни сарадници подсете ученике на правила понашања на онлајн платформама за учење, бележе непримерена понашања, информишу родитеље и уклањају непримерени садржај са платформи које користе у свом раду.
Уколико школа има сазнања о дигиталном насиљу између ученика које се наставља и поред информисања родитеља и/или представља посебан ризик по ученика/ке изложене насиљу потребно је да поднесе пријаву надлежном Министарству унутрашњих послова и о томе извести надлежну Школску управу.
Захваљујемо се на сарадњи,
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство здравља отворило телефонске линије за психолошку помоћ
Како би се људима обезбедила психолошка подршка, смањила стопа анксиозности и депресије у условима изолације, из Министарства здравља су отворили телефонске линије за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна.
Путем наведених бројева телефона стручна лица ће саветодавним радом са свим заинтересованим лицима (особама у изолацији и карантину, породицама заражених особа, здравственим радницима и сарадницима) и пружањем подршке као и адекватних информација о начинима превазилажења стреса и анксизоности допринети очувања менталног здравља у условима епидемије и ванредног стања – саопштили су из Министарства.
Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима су: 0800 309 309, као и посебни телефони Института за ментално здравље: 063 7298260 (за младе и родитеље деце до 18 година) и 063 1751150 ( за особе старије од 18 година).
Школском психологу Ивани Михаиловић можете се обратити путем мејл адресе psiholog@tszeleznik.edu.rs
У Техничкој школи је данас (5. марта 2020.) организована акција добровољног давања крви. Као и много пута до сада наши ученици и запослени су показали хуманост и свест о значају ове активности, па су се у великом броју одазвали на акцију. Имајући у виду број пунолетних ученика, одзив је био више него задовољавајући. На акцију је дошло 35 потенцијалних давалаца, а крв је дало 31 лице. Четири лица су одбијена из медицинских разлога. Први пут је дало крв 20 лица.
Школско такмичење из математике „Мислиша“ је одржано 03.03.2020. од 11:30 до 13:00. Учествовало је 15 такмичара из свих разреда. Протекло је у фер и пријатној атмосфери. Постигнути су неки изузетни резултати.
Наша школа се укључила у реализацију треће акције Друштва школских библиотекара Србије „Читајмо гласно“ поводом обележавања Националног дана књиге, 28.фебруара. Акцију су организовали школски библиотекар Жељко Марчетић, професорке српског језика и књижевности Марина Нешић, Милица Јевтић и Снежана Јовицки, као и професорке енглеског језика Емилија Јовичић и Маријана Тривић. Ученици наше школе су у школској библиотеци читали омиљене стихове и одломке из књига. Циљ акције „Читајмо гласно“ је промовисање књиге, библиотеке културе читања и читалачке писмености.
Од ширења православног хришћанства међу Србима, Српска православна црква игра најзначајнију историјску улогу за читав српски народ, где год он живео. Ту улогу неће успети да униште ни страни завојевачи, конвертити, али ни друштвено-политичке промене које су настале средином XX века. Сва страдања и искушења која су запљускивала њене чврсте бедеме нису успела да јој задају фатални ударац, од кога она не би могла да се опорави. Напротив, попут жар-птице она се поново дизала, јача и сигурнија у своју националну мисију, као једина институција српског народа која је преживела из средњег века. Она национално обојена и нема космополитски карактер, те је стога сличнија јеврејској него римокатоличкој вери.
Култ светитеља, нарочито оца Саве, као и неких важних народно-црквених празника дубоко је укорењен у народној свести. Све блиставе тренутке српске националне историје, али и њене болне ране Српска православна црква проживљавала је као најзначајнији социолошки фактор у свим епохама. Уздизање српске средњовековне државе у ранг краљевине, а затим и царства, Српска православна црква је не само пратила и подржала, већ је својим радом и залагањем дала главни градивни материјал за те важне државне пројекте.
Доласком османских завојевача на балканско полуострво пред њу су наступили нови изазови. Морала је да се измири са Васељенском патријаршијом, како црквени раскол настао у време цара Стефана Душана не би био камен спотицања за савезништво Византије и Моравске Србије у борби против заједничког непријатеља. Нестанком српске средњевековне државе није нестала и српска црква. Напротив, она је постала једина спона са прецима и изгубљеном државношћу. Периоде када је званично била укидана и затим поново обнављана успела је да преживи, излазећи из тих кризних периода своје прошлости духовно ојачана. У периоду Српске револуције (1804-1835) она је била један од кључних носилаца борбе за ослобођење и социјалну једнакост. Њени свештеници узели су активно учешће у оба устанка, неретко и као борци. Кроз читав XIX век она ће упоредо са друштвеном елитом радити на јачању националних интереса, како у кнежевини (касније краљевини) Србији, тако и међу српским становништвом у Османском царству и Хабзбуршкој монархији (касније Аустро-Угарској). Он је радила на јачању националних осећања, припадности, али је такође постала кривац за однарођавање оних делова српског етничког корпуса који нису били њени верници. Почетак XX века затекао ју је подељену, али је ослобођењем и уједињењем отворен пут ка поновном јединству. У новој држави Српска православна црква изгубила је улогу једине велике верске заједнице, мада је и даље била појединачно највећа. Римокатоличка црква као и Исламска верска заједница сада су са њом делиле читав југословенски простор. Међуратни период прошао је у борби против Конкордата али и против све јачих левичарских идеја које је ширила Комунистичка партија Југославије. Други светски рат за њу је била нова Голгота, која се није завршила адекватном победом. Долазак КПЈ на власт у земљи значио је за њу наставак духовног пропадања и материјалног сиромаштва, до тада незапамћеног у њеној богатој историји. Велики део земљишних поседа национализован је, а за обнову цркава и манастира издвајана су и више него скромна средства. Од њених делова створене су нове, политичке, верске заједнице, како у Македонији тако и у Црној Гори, а све у циљу разводњавања српског духовног бића. Нови верски објекти скоро и да нису подизани. Распад СФРЈ Српска православна црква дочакала је неспремна, делом због неразумевања политичке ситуације у свету, а делом и због негативне кадровске селекције у претходном периоду. Ипак, како то у кризним ситуацијама то обично бива, на чело СПЦ тада је дошао духовник великог формата, кога слободно можемо сврстати у ранг највећих духовних отаца српског народа. Буђење национализма код свих југословенских народа оставило је дубоког трага на верске заједнице уопште, па тако и на Српску православну цркву. Период транзиције обележио је поновни почетак изградње храма Св. Саве, на коме радови трају и дан данас.
наставник историје Андреја Вујичић
Наша школа је и ове године као и претходних обележила школску славу Светог Саву, пригодном приредбом којој су присуствовали запослени, пензионери, родитељи и ученици наше школе.
