У часопису „Огледало“, часопису ученика и професора средњих школа, Техничка школа, Железник је уврштена у 200 најуспешнијих средњих школа за 2022. годину у Земљи и региону, захваљујући ученику Јелисавчић Николи из 4/2 који је учествовао на конкурсу за поменути часопис где је нашу Школу представио кроз есеј „КОРАК У УЧЕЊУ“. Ментор је била Маријана Шаровић, професор енглеског језика и књижевности. У наставку следи поменути есеј.
ЕСЕЈ ОБЈАВЉЕН У ЧАСОПИСУ „ОГЛЕДАЛО“
КОРАК У УЧЕЊУ
Моје школовање током година је постајало све компликованије. У основној школи сам био врло добар ђак без имало труда и није ме ништа занимало. Да будем искрен нисам ни размишљао о будућности, јер у то време била је битна забава као и провод са другарима.
Завршио сам основну са добрим просеком и просечним бројем бодова. Нисам имао појма шта ћу уписати. Већина мојих рођака са мамине стране је завршила медицину, тако да уз одрастање са медицинским радницима, медицина ми постаје веома занимљива струка. Определио сам се за медицину. Јавља се први проблем тј недовољан број бодова. Наравно, ни то ме није спречавало да испуним свој циљ… или сам бар тако мислио. Техничка школа ми је био незамислив појам, мислим на то како је била представљена од стране појединаца – дивља, некултурна, без икаквих правила тј „Дивљи запад“.
Ближио се упис и листа жеља. На листу убацујем и најближу техничку школу, више из шале. Мада, морам признати, после представљања те школе у нашој основној, није ми се учинила тако лошом. Управо, ту и упадам – Смер Техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина. Ооо, дааа! Ни налик ономе што сам хтео… Ипак, и даље се надам да ћу успети да се пребацим у медицинску. Искрено, било је потресно, јер остајем ту где сам. Тек тад схватам шта се заправо дешава. Бринуо сам и размишљао. Како је време одмицало, техничка ми се није чинила као промашај. Пронашао сам друштво, професори су се према мени опходили феноменално и разредна ми је била подршка, што је данас веома ретко. Прва година је прошла брзином муње. Чак сам увидео да су стручни предмети као мерење и контрола квалитета или практична настава на машинама ем интересантни ем ми иду од руке. Завршавам годину са одличним успехом.
Крај лета се ближио. Имао сам доста другара у суседном одељењу које је се води као „бољи смер“ тј електротехничар рачунара. Пробудила се радозналост да се пребацим тамо и можда се више пронађем у томе. Сад увиђам да је то велика грешка. У том периоду нисам био свестан тога, те прелазим на тај смер. Први дан сам одмах схватио да то није то. Наставници су били океј и за њих стварно нисам имао замерке, али пропустио сам једну годину и све ми је било несхватљиво. Постао сам друга особа – тиха, повучена, незадовољна. Нисам био исти Никола ни у друштву.
На полугодишту успех – недовољан. Мисли су ми биле узбуркане, осећања усковитлана, све је врило у мени, желео сам излаз, али нисам знао како. Не желим ни да се враћам о чему сам све размишљао. Све је згаснуло. Само једна жеља је тињала, као усамљени жар на згаришту завршене битке – да се вратим у старо одељење.
Захваљујући мојим другарима, ЦНЦ разредној и породици који су се трудили и веровали да заслужујем другу шансу – успело је. Сећам се кад ме је разредна једном приликом видела испред библиотеке. На лицу је спознала сав очај који је из мене избијао. Знам да је тад одлучила да ме извуче и затражила од мене и мојих зелено светло да ме враћа тамо где припадам. Тад је кренула њена битка са администрацијом и доказивањем да има вере у мене да ћу оправдати очекивања.
„Одрасли греше, а неће један тинејџер са 16 година!“…“ Не постоје грешке, већ су то кораци у учењу, а у твом случају сазревању“, рекла је тад и ужурбаним кораком отишла низ ходник, који ми се тад учини светлијим и топлијим.
Вратио сам се и испунио очекивања. Такозвана „грешка“ коју сам починио помогла ми је да схватим да сам тамо где и треба да будем. Завршио сам другу годину са одличним успехом и наставио да напредујем. Заволео сам свој смер и схватио да није све тако црно како се прича и како сам ја испрва сматрао. Предмети као што су Моделирање машинских елемената и конструкција или Пројектовање технолошких система су комплексни и представљају изазов за решавање појединих задатака. Стиче се непроцењиво знање које обезбеђује пословну сигурност. Са завршеном техничком школом можете имати јако добру и просперитетну будућност. Техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина је изузетно тражено занимање, не само у Србији него и у иностранству. То важи и за све остале смерове у Техничкој школи. Оно што је јако битно је и та чињеница да можете наћи запослење одмах након средње школе. А и ако желите да наставите, техничка школа даје сјајну основу за наставак школовања, било да су у питању факултети или више школе.
Што се мене тиче, још ћу да размислим. Не бојим се, јер имам више реалних избора и сви су прихватљиви. Трећа сам година и свиђа ми се окружење у којем се налазим. Верујем да ће све ићи, или бар већим делом, како треба и да ћу завршити ову школу без проблема.
Ако се деси „грешка“ тј корак у учењу, нећу поклекнути, већ ћу храбро исправити постојећи, а уз осмех на лицу начинити нови, мудрији и паметнији.
– Никола Јелисавчић, ученик четвртог разреда Техничке школе – Београд у Железнику
– Маријана Шаровић, ментор и наставник енглеског језика
