Као што планета тражи негу, пажњу и посвећеност, тако и људско тело жуди за психофизичким складом. Још у античко доба људи су пуно пажње посвећивали физичкој култури која је у доба Олимпијаде постала врста уметности неге духа и тела.
Ова наша, градска трка за планету Земљу, има симболично значење које никако не сме бити заборављено. Склад духа и тела, природе и човека рађа унутрашњи мир. Да ли сте се запитали колико су урбани становници нашег града изнутра смирени и колико здраво живе.
На данашњи дан, 25.3.2017. године подсећамо се редовно да је мајка природа у складу и хармонији са људском душом и телом најбољи лек за све: зависност од алкохола, дроге, зависност од интернета, усамљеност и анксиозност. Спојили смо спорт, природу, помирили на неколико сати зараћене стране – професоре и њихове ђаке, младе и старе. Изашли смо из затворене школе и оживели пролеће у нама и око нас. Сат за планету Земљу откуцава, последњи је час да у духу очувања животне средине симболично истрчите трку задовољства, младости и здравља.
Техничка школа Железник отворила је невидљива врата свим добронамерним грађанима на старту- помешали су се младост и старост, искуство и снага младости, бивши професори Ђокић, звани Јапанац, Александар-др Саша, Драгана- професорка математике, Весна Милићевић, професорка електротехнике.
Логистичка подршка ове екипе били су тим састављен од: Јелене Тошић, наше нажалост бивше професорке географије која је осмислила и покренула ову трку, Александре Станојевић, професорке физике која својом енергичношћу и ентузијазмом гура тим напред, Пеђе, омиљеног тичера, музичара и певача, који игром случаја предаје физичко васпитање, Маје, наше нове колегинице – професорке биологије која је лично мени била медијска и техничка, али и морална подршка. И шта се деси када ради тим, а не појединац, показала је ова трка.
Брзина није била битна ролерашима, професорима и гостима са децом, битно је било ишетати, изгазити, изролати тих пет километара. Борбу смо препустили најснажнијим. Победила је младост и показала да извесни ученик Лукић Ђорђе можда није засијао на часу математике и нема га често у клупама, али је у трци задовољства био други. Шта то значи? Дете не посматрајмо једнолично, подстакнимо као наставници креативност, мотивацију, толеранцију, борбени дух, приближимо се нашим ученицима. Мислим да се не треба плашити зближавања са ученицима, онда показујемо да смо и ми наставници само обични људи са жељом да будемо опуштени, духовити, весели и природни. Трка се завршила еуфорично, најежила сам се од помисли да смо коначно оформили дреам тим – тркачку групу наше Техничке школе. Дођимо, победимо или само учествујмо! Спортски дух лебди међу нама и шири енергију снаге, лепоте. Покренимо децу из учионица, кафића, играоница и кладионица, изградимо такмичарски и спортски дух у њима , па ће планета Земља бити чистија и здравија душетелно.
Победници штафетног полумаратона пласираће се за Београдски маратон који се одржава 22.4.2017.године. Са вером у наше тркаче, крећемо ка звездама у нове победе. Победимо себе, разменимо позитивну енергију среће и љубави. Можеш то и ти, грађани, студенти, пензионери, дјаци- умножавају се у тркачку реку нашег града која без заустављања плави све нас и враћа осмехе, срећу и позитиван став према животу. Спорт није само забава или хоби, трчање је челичење воље, па се после напорног радног дана враћамо у канцеларије лаки и чили, а дјацима школске учионице не изгледају тако мрачне јер преко пута њих су профе тркачи, свирачи , музичари, значи обични људи.
Извињавамо се гостима и учесницима трке на ситним пропустима, али ко ради, тај и греши. Техничка школа из Железника, професори и ђаци, помешали су се са професорима, маратонцима, пензионерима, бившим учитељима, децом на ролерима, случајним пролазницима и шаренилом освежили пролећни необично спортски дан.
Снежана Јовицки