Свети Сава као симбол просветитељства
Моја земља се зове Србија. Велика је, али не по својој територији него, по великанима који су је стварали, градили, бранили и које вековима уназад славимо. Много је значајних имена којима се српска историја поноси али, једно је посебно велико. Толико да се чини да се историја дели на период пре и после њега.
Свети Сава. Рођен је око 1175. године, у тадашњој престоници Расу. По рођењу је добио име Растко. Био је посебан, скроман, вредан, бескрајно посвећен образовању, знању, култури и духовности.
Рано је изабрао своје животно опредељење а то је да све што зна, уме и може остави покољењима.
Kао трећи, и најмлађи, син великог жупана Стефана Немање и његове жене Ане, Растко је био рашки племић, принц који се, из љубави према православљу, одрекао своје титуле и са 17 година је отишао на Свету Гору, где се замонашио и добио име Сава.
Његова личност, религиозност и схватање хришћанства, поред писмености и образовања које је стекао на двору свога оца, формирале су се боравком на Светој Гори. Све што је у будућности Сава чинио за свој народ било је утемељено узорима које је имао на овом светом месту, које је било и остало његов други дом. Заједно са својим оцем који се повукао са власти, замонашио и придружио му се на Светој Гори, основали су Хиландар, један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа.
Свети Сава је тиме успоставио снажну и трајну везу манастира са матичном земљом и утемељио свој и удео Хиландараца у развоју српске књижевности и уметности. Захваљујуци њему, кроз дугу и богату историју, до данас, Хиландар је остао најбогатија ризница и архив средњевековног наслеђа српског народа.
Након смрти свога оца, преносећи његове мошти из Хиландара у манастир Студеницу, Свети Сава започиње рад на просвећењу српског народа. Својим строгим монашким животом, мисионарским путовањима, посвећености вери и непрестаним учењем остваривао је себи зацртан циљ, а то је стварање самосталне Цркве. Свети Сава је знао да без Цркве нема ни просвећења ни освећења српског народа. Желео је да, обилазећи сваки део своје земље, приближи народу и пренесе му све оно што је и сам видео, чуо, знао, учећи их добрим делима и вери. Народ му је веровао јер је иза себе остављао дела. Гледали су га као истинског просветитеља и свеца.
Свети Сава је био народни учитељ и просветитељ који је свој рад темељио на вери и истини, побожности и чистоти образа, ума и срца. Из свих дела која је чинио, писао, речју преносио и која су остала иза њега, снагом своје духовности и неуморним радом, Свети Сава је успео да сједини цркву с народом. Био је образован , паметан ,мудар и племенит. Kао предани монах, вредни и ваљани државник и законодавац, значајни књижевник, творац нових идеала и највећи просветитељ, у своме народу је ширио православље с искреном љубави према Богу и отаџбини.
Родио се као Растко, царевић плаве крви, одрекао раскошног двора и поново родио у манастиру као Божји слуга, Сава. Бранио је и хранио свој народ свим племенитим особинама које су га красиле, речима и знањем које је стицао за живота, делећи их будућим покољењима да кроз изразе његове дубоке побожности, не одустају од наслеђа остављеног у светосављу и темеља сопственог просветитељства.
Умро је 14. јануара 1236. године у Трнову у Бугарској. Његове мошти су пренете у Србију и положене у гроб у манастиру Милешева, где је и канонизован. Нашем народу је оставио богатство у књижевности, уметности, народној традицији. Од 1840. године, Савиндан је проглашен за школску славу, празник у спомен на великог просветитеља и заштитника школства и обележава се свечано у свим школама у Србији и Републици Српској. Дух светосавља и дан данас живи у српском народу.
Ана Милутиновић IV4
