У уторак, 19.04.2022.год. ученици првог и другог разреда су слушали предавање на тему Вршњачко насиље.
Предавачи су били припадници полиције, инспектори и полицајци. Ученицима су у току предавања предочени облици насиља, како реаговати на вршњачко насиље и које мере предузети да би се заштитили.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.
Пронађите и прочитајте о вршљачком насиљу на платформи Чувам те https://cuvamte.gov.rs/sta-je-nasilje/vrsnjacko-nasilje/
Шта је вршњачко насиље?
Када говоримо о вршњачком насиљу морамо да правимо разлику између понашања које има елементе агресије и понашања које се може дефинисати као насиље. Понашање које има елементе агресије, а не спада у вршњачко насиље, је ситуационо, не понавља се и нема за циљ да другоме нанесе штету.
Вршњачко насиље је свако понашање које испуњава неколико елемената:
- то је чин који има за циљ да се некоме нанесе штета;
- понавља се током неког временског периода:
- однос снага између починиоца насиља и жртве је неравноправан (жртва је слабија) и то је главна карактеристика насиља.
Постоје различите врсте насиља међу децом и међусобно су равноправна по негативним последицама које остављају на дете.
Облици насиља могу бити:
- Физичко насиље – најочигледнији облик насиља, често се погрешно узима као синоним за насиље у целини;
- Вербално насиље – вређање, понижавање, клеветање, исмевање и сл. и са овом врстом насиља можда деца имају и највише искуства у току свог живота (родитељи, старатељи и други ауторитети могу бити склони вређају у току дисциплиновња деце, а и понижавајуће речи се могу готово свакодневно чути и од вршњака у школи);
- Друштвено искључивање – уверавање друге деце да се не играју и/или не друже са конкретним дететом-метом;
- Електронско, дигитално или “сајбер” насиље – напади/претње путем интернета, омаловажавање, “флејмовање” (изазивање негативне реакције увредама, псовкама, извртањем реченог, “убацивањем речи у уста” које особа/дете није рекло, са циљем да узруја дете-мету и увуче га у расправу у којој оно губи достојанство и кредибилитет), онлајн застрашивање, дистрибуирање личних материјала (фотографија, постова на друштвеним мрежам итд., а без сагласности циљане особе) итд.