АВАЛА- најсевернија шумадијска планина од 506 m надморске висине, истиче се у ширем подручју Београда.
Еколози наше школе, чланови Еколошке секције, вам препоручују да обавезно посетите излетиште на Авали. Неки наши чланови су са професоркама координаторима секције урадили управо то 02.10.2016.године. Непун сат времена треба да се градским превозом стигне од Железничке станице до подножја Авале. А онда, пуна плућа чистог ваздуха. Дивна шума, зеленило… 596 биљних врста, сврстаних у две класе , 86 фамилија и 317 редова. Природне реткости су зановет, златах,тиса, зеленче… као и велики број лековитог биља. Авалу насељава и 50 врста птица. Римски бунар из VI века сведочи да је на Авали било рудника. Зна се да се руда са Авале односила у Винчу и градила Винчанска култура. ,,Црвени брег ,, је рудник олова и сребра а ,, Шупља стена ,, рудник живе. Расхладили смо се се водом са извора Сакинац, са којег је и Ђорђе Вајферт снабдевао водом своју пивару. Са Телевизијског торња уживали смо у прелепој панорами нашег града и околине.
Професорка географије нас је детаљно информисала о судбини средњовековног града Жрнов, који је био бедем Сингидунума. Историчари сматрају да датира из времена деспота Стефана Лазаревића. Нису опростили Краљу Александру I Карађорђевићу по чијем налогу је миниран 1934.године да би се на месту подигао Споменик Незнаном јунаку. Каријатиде, фигуре жена у камену, симболизују мајке погинулих војника у Првом светском рату. Има их осам и представљају жене у народним ношњама : Српкињу, Црногорку, Словенку, Хрватицу, Војвођанку, Македонку, Босанку и Далматинку.
Чарапићев брег и остале знаменитости и природне лепоте овог нам дела града, оставили смо за следећу посету, коју смо планирали на пролеће.
Координатори Еколошке секције- Александра Станојевић и Јелена Тошић.