.
У оквиру пројекта из предмета Грађанско васпитање:” Освести се не свети се”, по плану и програму је организована посета Свратишту, невладиној организацији која се бави питањем деце која живе и раде на улици. Свратиште постоји 6 година, и има преко 600 корисника. У београдско Свратиште за децу улице долазе сваког дана девојчице и дечаци узраста од 4 до 18 година. Ово је једино место у држави где деца која су укључена у живот и рад на улици могу да се окупају, ручају, преноће кад су уплашена или болесна.
Тим стручњака- социјалне раднице, психолог, психијатар, медицинска сестра, лекар и специјални педагози раде са њима поштујући принципе индивидуалности, поступности у раду и поверења. Такође, и деца могу да учествују у програмским, едукативним активностима.
Оно на чему ради тим стручњака је социјализација, укључивање у процес образовања, учење о основним хигијенским условима,…..
Циљеви којима сам се водила били су да се код ученика развије емпатија (саосећање са другима), да се отворено прича о проблемима дискриминације, толеранцији и предрасудама, те и да се у реалној ситуацији увиди значај аргумената и судова које донесимо. Да се увиди значај волонтеризма и волонтирања, да се сазна како настаје и функционише невладина организација, због чега настаје и чиме се води.
После свих наших посета значајно је поменути осетљивост ученика на мањинске групе, као и једну дозу збуњености због претходних уверења и онога што су видели, али и велику храброст да виде реалну слику угрожених људи, деце. Подстицала сам важност наших уверења и ставова, али и отвореност ка новом искуству.
Посебно ме је обрадовала отвореност наших првака, и зрелост ученика III и IV разреда.
Оно што су тамо видели били су њихови вршњаци, деца чији су услови живота знатно другачији од наших. Зашто су тамо, зар немају куће, зашто нису до сада ишли у школу, како се сналазе да преживе, једна су од многих питања која су била постављана. Запослени у Свратишту су стрпљиво објашњавали и давали одговоре. Ми смо слушали и учили.
Сазнали смо следеће:
- Деца улице су деца као и сва друга. Нико није могао да бира где ће се родити, у каквим условима ће живети, ко ће му бити родитељи.
- Већина деце улице, деце која долазе у Свратиште, немају јединствени матични број. Што значи да су невидљива, не постоје, не воде се ни под којим бројем, и сходно томе, немају права на многе ствари између осталог и права на здравствену заштиту.
- Свратиште је део невладине организације Центра за интеграцију младих. Створено је тако што су апсолвенти (студенти завршних година) дефектологије одлучили да помогну деци која живе и раде на улици. Ујединили су своје снаге, знање и умеће и покушали су да нешто промене и дају свој допринос мањинским и угроженим групама.
- Од оснивања доданас су имали доста тешкоћа да истрају, али се нису предавали и веровали су у своје циљеве и замисли. Захваљујући тој групи људи, преко 600 деце има привремен дом у који могу да дођу, ручају, промене гардеробу, окупају се, разговарају о проблемима, уче,…..
- Свратиште није дом за незбринуту децу. Већина деце, корисника усуга,има своје родитеље, али због лоших, егзистенцијално угрожавајућих услова, они своје слободно време, по некад и цео дан, проводе у својој другој кући. Ту смеју да преспавају највише 3 ноћи, и то ако постоји проблем у породици, физичко или психичко насиље, уколико постоји сумња да дете није безбедно, има права да преспава у Свратишту. Послед тога, дете се одводи у прихватилиште, где се спроводе одређене законске мере које обезбеђују сигурност детета и брину о томе шта чинити даље.
- Деци која нису ишла у школу, или су прекинули школовање из неких других разлога Свратиште обезбеђује упис у специјализоване- вечерње школе, где могу за једну годину проћи два разреда, и тако надокнадити изгубљено.
- Постоје правила која свако дете мора поштовати. Сва су деца упозната са правилима и знају да се она морају поштовати. У супротном, следи казна.
Нека од правила су:
- У просторијама Свратишта није дозвољено пушење.
- Није дозвољена било каква врста крађе.
- Није дозвољено уношеље и конзумирање алкохола, лепка, хероина, траве.
- Није дозвољено уношење ножева, оштрих и тупих предмета, којима могу да се повреде друге особе.
Казна је одређена бројем дана које не могу долазити, нити користити услуге Свратишта.
- У Свратишту се највише пажње посвећује социјализацији деце као и одржавањем разних радионица и предавања, где би кроз сопствене увиде могли да открију значај лоших облика понашања. Тим стручњака константно ради са њима.
- Пуно познатих институција и личности се одазвало и помогло истрајавању Свратишта.
- Разне хуманитарне акције- прикупљања старе гардеробе, омугућавају им да хладне зимске дане проводе у топлој одећи и обући.
- Постоје и спонзори који им помажу да свакодневно добијају oптималну количину намирница
- Сазнали смо да постоји магазин Лице улице, који продају корисници Свратишта и где добијају одређени проценат новца, продајом истог.
- Сазнали смо да велики број волонтера ради и помаже Свратишту.
Ово су само неке од ствари које смо сазнали:
Чули смо тужне приче, али смо чули и оне које нам враћају наду и веру у нове почетке, или бар покушаје.
По завршетку посете сам спровела анкету о утисцима. Ово су неки од одговора наших ђака:
Која су била ваша очекивања пре одласка у Свратиште, и шта сте тамо видели и чули?
Петар Г. – Имао сам негативна очекивања. Када смо дошли и провели мало времена, схватио сам да су то деца којој фали љубав родитеља.
Тијана О.- Видела сам децу која су била јако срећна јер смо дошли. Било је деце разних узраста. Чула сам да су деца Свратишта јако добри ђаци, да су доста научили од наставнника који им предају. Јако ми се допало.
Анониман- Очекивања су била углавном негативна, али сам се негде у дубини душе надао да ће бити позитивна. Видео сам вршњаке налик нама, али и то да им фали топлина породице и безбрижност. Слушали смо о разним искуствима, и о томе колико су запослени поносни на децу.
Зорица Д.- Моја очекивања су била да деца из Свратишта буквално немају шта да обуку, али сам се онда уверила да да није тако, и да је много лепо што постоји Свратиште. Чула сам пуно тужних прича, да су им родитељи наркомани, да су гладни и да их терају да просе. Све што сам чула и видела је за мене тужно и била сам дирнута. Аи се нисам покајала, и кад год ми се укаже прилика, посетићу Свратиште.
Ана Б.- Моја очекивања су била да је све много другачије. Тамо смо видели како се деца сналазе у животу. Оно што је нама ништа, њима је буквално све.
Стефан К.-Нисам имао очекивања. Оно што сам видео је то да су сви пуни позитивне енергије и да бораве у пријатном амбијенту. Чуо сам да деца из Свратишта иду у специјалне школе где могу да заврше два разреда за једну годину, и тако надокнаде изгубњено.
Петар Г.- Нисам имао никакву представу о изгледу Свратишта. Видео сам њихове васпитаче, услове у којима бораве и децу. Чуо сам разне животне приче и о односу Свратишта и државних институција.
Жељко Ф.- Очекивао сам да ћу видети болесну и гладну децу. Видео сам децу ромске популације и слушао њихове животне приче. Чуо сам причу о Мадони, девојци која је посећивала Свратиште док је била малолетна, и то да су је васпитачи извели на прави пут. Растужило ме је то што та деца немају никаква документа, невидљива су. И када их нешто заболи или им није добро, они не могу да иду код лекара.
Да ли се нешто променило од момента када смо кренули у посету до момента када смо се поздравили са новим другарима?
Слађана М– Променио се поглед на децу која просе, предрасуде…Много ме је растужило то што нрмсју сви могућност да се образују и немају услов за нормалан живот.
Милица В– Променило се то да када смо дошли у Свратиште постала сам испуњенија. Видела сам веселу и раздрагану децу која су пуна љубави и веома су држељубива. Значе им ствари и играчке које доносимо, а још више им значимо ми, јер виде да нису одбачени.
Милица В– Променило се то да када смо дошли у Свратиште постала сам испуњенија. Видела сам веселу и раздрагану децу која су пуна љубави и веома су држељубива. Значе им ствари и играчке које доносимо, а још више им значимо ми, јер виде да нису одбачени.
Мирела Д.- променило се мишљење о њима, на боље, наравно. Деца су била весела и дружељубива, и жељна пажње.
Вања М.- променило се моје опште мишљење о ромској популацији као и то што ми је много већа жеља да им било како помогнем.
Коју би поруку послали другарима из Свратишта?
Слађана М.- Да буду добри, као што и јесу, да се боре за себе, да не одустају, да не раде ствари које су некад радили и да се не враћају старим навикама већ да почну да живе лепше, јер им је то сада омогућено.
Мирела Д.- Рекла бих им само да иду напред, да се не осврћу на прошлост, да иду у школу и себи загарантују бољу будућност.
Зорица Д.- Будите јаки и ми ћемо вам помоћи увек, колико будемо могли.
Анониман– Шта год да им поручимо било би сувишно јер имају сјајне учитеље, који успевају да их изведу на птави пут.
Вања М.-Да наставе да се боре јер су изузетни људи, да буду јаки и да се држе заједно.
Анонимни– Да се боре за себе и да буду истрајни.
Миленко Ј.- Будите добри и послушни.
Петар Г.- Будуте добри и наставите тим путем да постанете успешни људи.
Ана Б.-Само јаки побеђују. Нека наставе тако и победиће све што овај живот доноси.
Милица В.- Да буду фини, да одржавају хигијену, да уче и да се друже,… само да не постану лоши људи.А желим им све најбоље јер су дивни људи.
Тијана О.- Да буду увек насмејани и успеју у животу.
Коју би поруку послали свету?
“Деца треба да се воле ма каква она била. Сваки родитељ треба да буде уз своје дете.”
“Помажите коме год можете, јер оно на шта се ми жалимо неко од њих би волео да има.”
“Свако дете треба да оде у Свратиште, да види ту децу, да се игра са њима, да им поклони мало пажње јер њима то много значи.”
“Свако дете је исто као и сва друга деца. Немојте имати предрасуде, јер и та деца имају права да живе нормалан живот као и сви ми.”
“Треба прихватити људе какви јесу, не треба их мењати, и нипошто омаловажавати њихову тешку и болну прошлост.”
“Када на улици пролазите поред деце која просе, не окрећите главу. Купите им нешто за јело или их упутите у Свратиште.”
“Посветите више пажње тој деци, и идите у Свратиште. Када би се сви мало осврнули и погледали око себе, све би било боље. Али, наравно, треба бити храбар, а многи од нас то нису и не желе да буду.”
“Сваком детету је потребна љубaв.”
“Цените то што имате.”
“Никад не осуђујте некога због његове националности. Проведите мало времена са том децом и видећете свет скроз другачије.